Дана 26.10.2024. године током служења бденија у манастиру Раковици, упокојио се јереј Михаило Вукчевић. Отац Михаило је дуго година служио у Храму Вазнесења Господњег, човек великог срца и широког осмеха који никога није остављао равнодушним. Трудио се свакоме да помогне, волео је своју паству, а највише је волео Господа коме је верно служио све до последње службе коју је служио. У среду 30.10.2024. године биће служена Заупокојене Литургија у цркви Светог апостола Томе на Новом бежанијском гробљу са почетком у 8 часова, док ће опело бити служено у 9:30 часова. На данашњој Светој Литургији којом је началствовао отац Силуан Поповић из манастира Григоријат са Свете Горе, а саслуживао протојереј Драган Радовановић, и ђакон Александар Суботић одржан је помен драгом оцу Михаилу.
Јереј Михаило Вукчевић је рођен уочи Аранђеловдана 1953. године у Чапљини, од оца Стевана Вукчевића и мајке Живанке (рођене Илић). Отац му је као свештенослужитељ службовао у Чапљини до 1958. године, где је Михаило и провео најраније детињство. Основну школу Јован Јовановић Змај је завршио у Београду, а потом уписује 11. београдску гимназију коју напушта после другог разреда и уписује Богословију као клирик Епархије тимочке. У брак са Зорицом (рођеном Павловић) ступа 1980. године. Исте године 25. октобра бива рукоположен за ђакона у цркви Ружици на Калемегдану, а два дана касније, на празник Свете Петке, Епископ тимочки Милутин (Стојановић) га рукополаже у чин свештеника у храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Земуну.
Службовање у Тимочкој Крајини започиње у храму Светог великомученика и победоносца Георгија у Кладову, где остаје до 1987. године, када добија премештај у Бољевац, подно Ртња, где у храму Светог пророка Илије наставља свештеничку службу све до 1995. године. Затим прелази и у село Рајац покрај Неготина, где службује у храму Светог Вазнесења Господњег до 2003. године када долази у Београд. Од патријарха Павла добија благослов да служи при Николајевској цркви у Земуну, а за духовника при храму Светог апостола Томе на Новом бежанијском гробљу бива постављен 2008. године, где остаје до пензионисања 2019. године, када долази у манастир Раковицу. У браку са супругом Зорицом добио је сина Андрију, данас свештенослужитеља Архиепископије београдско-карловачке, и ћерку Милицу, а Господ их је благословио и са четворо унучади. Вјечнаја памјат оцу Михаилу!
Извор: Радио Слово љубве
