Заказивање крштења

Шта је потребно за крштење?

• КУМ

Поред свештеника који крштава, важан чинилац и важна личност на крштењу јесте кум. Кум даје име детету. Он је сведок крштења и духовни отац детета, које се крштава. Зато кум мора бити православне вере, крштен, чистога и моралнога живота, мора бити пунолетан, дакле, телесно и духовно зрела особа, и да има физичку могућност да учествује у светој тајни крштења. Кум не може бити иноверац, расколник, јеретик, малолетник, монах, родитељ својој деци, слабоуман. Кум на крштењу се у име детета одриче сатане, и сједињује са Христом, чита, односно, исповеда Символ православне вере у име кумчета. Зато је његова дужност, да у даљем животу брине о верском васпитању свога кумчета.

• КРСНИЦА ИЛИ БЕЛИ ПЕШКИР

Крсница је платно беле боје, величине од једног до једног и по метра, у које се дете увија после крштења. Од те крснице се потом детету сашије кошуљица, бенкица или јастучић за спавање. Крсница симболизује невиност, чедност и безгрешност, јер је бела боја симбол чистоће духовне и телесне. Када се новокрштени облачи у белу хаљину, епископ или свештеник изговара речи: Облачи се слуга Божији (име) у одећу правде, у име Оца и Сина и Светога Духа, амин.

• СВЕЋА

Треба купити свећу у цркви, где се обавља крштење, а никако на улици и по продавницама, јер су само у храму Божијем свеће освештане, а тиме се и помаже опстанак цркве. Светлост свеће је симбол божанства, Бог је светлост. Он живи у неприступачној светлости. Господ Исус Христос се назива: Сунце правде, тиха светлост, незалазна светлост. Светлост свеће означава светлост еванђелског учења Христовог, које нам осветљава животне путеве. Упаљена свећа даје и топлоту, те тиме означава и топлину наше љубави за кога свећу и прислужујемо (у овом случају је топлина љубави кума према кумчету).

Каде је најпогодније организовати крштење?

Света Тајна Крштења се може извршити у свако доба године и дана. Међутим, имајући у виду, да свечани догађај крштења прате обавезно и гозбе, дакле, припреме свечаног ручка, Црква препоручује, да се крштења обављају у дане када се мрси, а у противном, ако се крштење обавља уз пост, обавезно треба спремати посну храну. Велики грех чине они родитељи, који за тако важан и велики дан и догађај свога детета, уз пост припремају мрсну храну, и тако врше јавну саблазан и навлаче проклетство на себе и своје недужно дете.

Одлагање крштења за касније, из било којих разлога, неоправдано је. Неко месецима чека на кума, неки се правдају заузетошћу на послу, трећи чекају неку погодну прилику за славље, па да о истом трошку крсте и дете, а уз то, у данашње време се појавио један врло лош обичај: чека се први рођендан детета, па да се узгред обави и крштење. Родитељи се тиме према најдражем бићу најнемарније односе. Како би било, кад би болесно дете држали у кући и чекали неку погодну или случајну прилику да га однесу лекару, не мислећи да би то могло бити исувише касно.

С тога, један од најранијих хришћанских писаца, Тертулијан (+230. г.), каже: „Сваки дан је Господњи, сваки час, свако време је погодно  за крштење“, док нам Свети Симеон Солунски поручује: „Треба крстити сваког који долази и не треба се при том ничим ограничавати, ни временом, ни даном, нити ичим, јер се ради о спасењу човека“.

Зато крштењу треба приступати без чекања да се за то стекну ма какви материјални или животни услови, јер што се дете раније крсти, раније ће примити и снагу новога живота у Христу.

Припрема за крштење

Основна припрема за Свету Тајну крштења састоји се у упознавању родитеља и кумова (као и кандидата за крштење ако је већ одрастао) са основним истинама вере, суштином Свете Тајне крштења, Символом вере и свакодневним молитвама Оче наш, Богородице Дјево, молитва Анђелу чувару…

Чим дете мало ојача, после четрдесет дана, може се извршити крштење. Црква препоручује да се крштење обави што пре, прво ради напретка детета а затим и уколико би се десио несрећан случај, да дете умре некрштено, над њим се не може извршити опело.

Уколико се дете крштава пре четрдесетог дана, од рођења, мајка не може да присуствује крштењу, јер се жена четрдесет дана после порођаја сматра нечистом. Иначе, ако се крштење обавља после четрдесет дана, препо-ручљиво је и пожељно да мајка присуствује крштењу, јер је то велики дан и за њено дете и за њу.

За крштење деце није потребна посебна припрема самог детета, јер се деца крштавају по вери родитеља и кума, који у Светој Тајни Крштења постаје духовни родитељ кумчета, јер га духовно рађа за Бога и вечност.

Кум води своје кумче кроз његово духовно узрастање до пуноће мере Христове, те он, уз родитеље, има велику одговорност за хришћанско васпитање детета, носећи на души како врлине, тако и грехе кумчета, као његов главни духовни васпитач. Зато је неопходно да, при избору кума, родитељи детета врло озбиљно размотре колико ће овај духовни родитељ бити у могућности да дете прати и усмерава током читавог живота. Кум треба да буде чистог и примерног живота, како би могао да буде живи узор своме кумчету. Потребно је да у моменту крштења буде пунолетан (у сваком случају не млађи од 15 година), како би могао одговорити обавезама васпитања кумчета, а такође да није сувише стар у време крштења, јер у том случају неће моћи да прати духовни развој кумчета у детињству и младости. Кумовањем на крштењу улази се у духовно сродство, које почиње од кума, кумчета и кумчетових родитеља и иде све до седмог степена, као и крвно сродство. Зато и није уобичајено да кумују ближи сродници, да не би долазило до преплитања крвног и духовног сродства. Кумство не треба раскидати, нити олако схватати, јер оно подразумева озбиљну, обострану одговорност и поштовање.

Крштавање одраслих

Из познатих разлога, у последњих неколико деценија, остало је доста некрштених особа у нашем народу. Данас, срећом, многи се поново интересују за своју веру и цркву и желе да се крсте. Шта је важно када је у питању крштење одраслих особа? Важно је најпре, да особа која жели да се крсти, жели то искрено и по слободној вољи. Затим, треба да се упозна са основним истинама своје вере, и да на своме крштењу она чита симбол вере, а не кум, као код деце. Треба да се припреми за крштење, тако што ће постити бар седам дана, и после крштења примити причешће.

Крштење у нужди

Ако се деси, да дете у случају болести дође у животну опасност, врши се тзв. Крштење у нужди. То крштење може да изврши свака крштена особа на следећи начин: Дете се полије, или покропи водом, и говоре се речи: Крштава се слуга Божији (име) у име Оца Амин, и Сина Амин, и Светога Духа Амин, сада и увек и кроз све векове Амин. То је формула крштења, коју после свештеник, ако дете остане живо, не изговара, а све остале молитве и радње врши по поретку.

Објашњење неких радњи на крштењу

• На почетку крштења свештеник чита молитву Оглашења, којом особа (дете) која се крштава постаје оглешен или катихумен,  и свештеник пре те молитве дува у лице оног који се крштава. Ово дување у лице символише: као што је Бог при стварању човека дунуо у лице дух животни, тако и онај који се крсти прима благодат и снагу Светог Духа.
  
  
• Затим свештеник чита три молитве Заклињања или молитве ексорцизма. У овим молитвама свештеник гони ђавола у име Христа Бога, да изађе и одступи од онога који се спрема за крштење.
  
  
• Свештеник окреће оног који се крштава (тј. кума са дететом) западу, и пита га три пута: Одричеш ли се сатане и свих дела његових … Кум одговара: Одричем се! Да би свештеник био сигуран он поново пита кума: Јеси ли се одрекао сатане! – Кум: Одрекао сам се!
  
  
• После ових питања, свештеник тражи од кума да дуне на дете које се крштава, и да пљуне на под. Ово дување и пљување, значи, да онај који се крштава показује да се гади и да има велико непријатељство према сатани, ђаволу. После тога, свештеник окреће онога који се крштава према истоку и тада бива сједињење са Христом, питањем: Сједињујеш ли се са Христом! – Кум одговара: Сједињујем се!
  
  
• После сједињења са Христом кум изговара Символ вере. Символ вере је кратак образац или правило вере. Када би неко питао Православног хришћанина да му укратко објасни у каквог Бога верују православни, он ће му изговорити Символ вере. По овом Символу вере сваки кум, као духовни родитељ кумчета, мора да васпитава своје кумче.
  
  
• Даље, у наставку крштења, врши се освећење воде.
  
  
• Освећује се уље и свештеник помазује уљем новокрштеног.
  
  
• После помазивања уљем врши се крштење уз изговарање речи: Крштава се слуга Божији (име детета) у име Оца, амин, и Сина, амин, и Светог Духа, амин.
  
  
• После крштења се дете облачи у белу кошуљу или бело платно. Бела боја означава чистоту и невиност. После крштења човек је чист од грехова.
  
  
• Врши се миропомазање. Помазује се ЧЕЛО – да се ум посвети Богу, ОЧИ – да посматрају славу Божију, УСТА – да славе Бога, УШИ – да слушају тајне Божије, РУКЕ –  да чине добра дела, ПРСА – да се срце посвети Богу, НОГЕ – да иду Божијим путевима.
  
  
• Уз певање песме: Ви који се у Христа крстисте… (Јелици во Христа креститесја…) свештеник са новокрштеним три пута чини круг око купке где је извршено крштење. Ово обилажење у круг је слика вечности – јер новокрштени ступа у вечни савез са Христом.
  
  
• Следи омивање – тада се врши брисање оних делова тела који су помазани Светим миром, да не би дошло до профанације и обесвећења Светог мира.
  
  
• Пострижење косе – Шишање косе има значајну улогу, тиме се показује на символичан начин скидање грешних мисли. Шишање косе значи и да се новокрштени предаје на послушност и служење Богу. Овај постриг косе је нека врсте жртве која би се принела Христу.