Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. у Цариграду и Антиохији. И у нашој Цркви у овај дан се носи литија. Спасовданска литија је традиционална литија која се одржава сваке године у Београду на дан градске славе, празник Вазнесења Христовог – Спасовдан. Спасовданску литију предводи патријарх српски, праћен епископима и другим архијерејима Српске православне цркве, као и свештеницима из храмова Архиепископије београдско-карловачке.
Литија представља богослужбени чин, врста молитвеног обреда, који се врши ван храма о великим хришћанским празницима. То је свечана, саборна поворка верног народа, предвођена свештеницима са крстовима, црквеним заставама и иконама.
Према договору угарског краља Жигмунда и деспота Стефана Лазаревића, који је склопљен крајем 1403. или почетком 1404. године, Београд је постао престоница Српске деспотовине, а посвећен је Пресветој Богородици, његовој заштитници, а за крсну славу Београда установљен је Спасовдан.
Начин прославе градске крсне славе, који се и данас практикује, осмислио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, по чијем предлогу је и изграђена Вазнесењска црква у Београду. Последња литија по доласку комуниста на власт у Југославији, одржана је 1947. године и том приликом су њени учесници били каменовани од стране скојеваца, да би убрзо и само одржавање литије било забрањено.
Из ове цркве, која чува градску Славу, 1992. године поново је кренула литија којој је началствовао Његова светост Патријарх Павле. Од обнављања традиције, сваке године о Спасовдану, после свете Литургије, верници предвођени патријархом српским и свештенством, иду у литији београдским улицама.
Литија креће из Вазнесењске цркве. Раније је ишла улицама Кнеза Милоша, Краља Милана, Теразијама, Париском и Улицом кнеза Симе Марковића до Саборне цркве Светог архангела Михаила и Патријаршијског двора, да би се одатле преко Зеленог венца вратила до Вазнесењске цркве. У току поворке застајало се три пута, први пут код Теразијске чесме, извора воде, да се свештенство и народ помоле Богу за здравље београђана. Други пут код Саборне цркве и Патријаршијског двора где су се молили Богу за поштеду Београда од страдања, за мир и за напредак. И последњи пут у југозададном делу дворишта Вазнесењске цркве, пред каменим крстом где су се присутни молили Богу за покој душа свим палим јунацима Београда. Тиме се литија завршавала.
Од 2021. године, литија иде од Вазнесењске цркве улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, да би преко Славије и Булевара ослобођења дошла на плато испред храма Светог Саве.
На литијској застави, која се носи на челу београдске спасовданске литије је са предње стране Икона Светог Вазнесења Господњег и златним нитима извезен натпис „Општина града Београда 1938“, а са друге стране је икона Свете мати Параскеве и натпис „Ко крсно име слави – оном и помаже“.
Колики су значај Срби придавали овом празнику, види се и по томе, што је највећи историјско-правни документ српске средењевековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354. године. На прослави Спасовдана, 1939. године, град Београд је одликован највишим ратним одликовањем – Карађорђевом звездом са мачевима IV степена.