Заказивање венчања

Шта је потребно за венчање у цркви?

Свештенику из младине парохије прилажу се црквене крштенице младенаца и кумова, као и потврда о младожењином слободном брачном стању. Након извршеног предбрачног испита младенци добијају потврду, тј. записник, који предају парохијском свештенику младожење. Предбрачни испит требало би да буде обављен три недеље пре венчања, како би свештеник могао на три недељне Литургије да огласи жељу младенаца за склапањем брака.

Предмети који су Вам потребни за обављање чина венчања су:

Четири велике свеће – означавају чистоту и светлост царства небеског, које ће Вам осветлити пут приликом западања у искушења која живот носи.

Бурме – њихов кружни облик симболизује верност, носе се на четвртом прсту десне руке и не скидају се до краја живота, подсећајући младенце на завете које су једно другом дали.

Бело платно – младенцима се током венчања белим платном обавијају, односно везују десне руке, симболишући тако њихову блискост и повезаност.

Црно вино – испијањем по три гутљаја црног вина из пехара закључује се симболичан чин спајања у вечно заједништво младенаца.

Брачне сметње: малолетност, разлика вере, крвно или духовно сродство, већ постојећи брак.

Када није могуће заказати венчање?

Треба да знате да према правилима православне цркве, постоје одређени дани када склапање брака није дозвољено. То је током трајања поста, средом, петком, на Васкрс, Божић, Крстовдан 18. јануара, Усековање 11. септембра и на Крстовдан 27. септембра.

На којим местима је венчање могуће?

Место венчања је искључиво храм. Али по одробрењу епископа, а на предлог надлежног свештеника, може се у нужди (нпр. због болести младе или младожење) извршити и у дому једног од њих. За разлику од крштења, где се може крштавати по неколико деце одједанпут, венчавати се могу само једни младенци.

Шта је то предбрачни испит?

Двоје пунолетних, мушко и женско, који испуњавају све остале услове које црква прописује за склапање црквеног брака, најпре обављају предбрачни испит. Сама реч каже, шта је предбрачни испит. То је поступак, где црква испитује, да ли двоје кандидата за брак, испуњавају све услове које прописују црквени канони за склапање брака.

Предбрачни испит обавља надлежни свештеник девојке. За испит младенци треба да припреме: црквену крштеницу, мушкарац потврду од свог надлежног свештеника о слободном брачном стању. Родитељи могу бити присутни, а не морају, ако су спречени. О извршеном предбрачном испиту добијају потврду, коју предају надлежном свештенику младожење, на основу које овај може вршити венчање младенаца. Ова потврда (записник) важи шест месеци.

Предбрачни испит мора бити обављен на три недеље пре венчања, како би свештеник могао на три литургије у цркви, да огласи жељу кандидата за венчање, и да пита народ, да ли постоји нека сметња за њихов брак. Оглашавање се може вршити и на литургијама на празнике, и тада огласни рок од три недеље, краће траје.

Шта за православне хришћане представља Света тајна брака?

Јединство Христа и Цркве се најпре показује у Светој литургији где се као хришћани причешћујемо Телом и Крвљу Христовом и делимо живот како са Богом, тако и једни са другима. Света тајна Брака је продужетак литургијског живота хришћана кроз коју муж и жена све што имају деле једно са другим, сваки аспект властитог живота. То значи да вољно предају све своје што поседују, укључујући и сам живот у власт оног другог, тј. супружника.

Света тајна брака или венчање је сједињење двоје људи (мушко и женско) за читав живот, и заветовање на верност и љубав пред Богом до краја живота. Ово је радосни, свечани и један од најсветијих чинова у животу православних хришћана. Свети Дух сједињује у једно биће двоје, који пред свештеником изјаве да ће се цео свој живот узајамно волети и једно другом бити верни, и који примају благослов за рађање и васпитање деце.

Зашто је Бог установио брачну заједницу?

Брачна заједница је Црква у малом, зато се некад венчање обављало током Литургије, а оно се заснивало на причешћивању младенаца. Данас се то изместило из Литургије, и младенцима се даје вино. Брак је Бог створио да би се постигао однос између мушкарца и жене који превазилази смрт, а смрт се превазилази заједницом са Христом, тј. љубављу према Христу, помоћу које онда они и воле једно друго и одржавају своју брачну заједницу. Брак нуди могућност да постанемо црквена бића у правом смислу те речи. То је везано за наше постојање у Цркви. Брак нам даје ту могућност да сваког дана имамо прилику да у разним питањима где се не слажемо – праштамо, молимо за опроштај, а то је својеврстан крст, жртва, стално самопреиспитивање, јер смо увек у искушењу да наметнемо своју вољу оном другом.

Апостол Павле каже да муж треба да воли жену као самог себе, тј. као што Христос воли Цркву, а жена треба да се боји мужа. То није буквално страх, већ да она буде у сталном трепету пред љубављу свога мужа, да га не повреди. Брак нам даје могућност за самопревазилажење себе и остваривање кроз заједницу.

Брак у Светом писму

Као и све остале Свете тајне, Свету тајну брака у нашој Цркви установио је и освештао Господ Исус Христос својим присуством на свадби у Кани Галилејској када је, силом свога Божанства, и прво чудо учинио – претворио воду у вино (Јн.2 глава), а фарисејима који су га кушали питањем: ”Може ли човек отпустити жену своју за сваку кривицу?” – одговорио:

”Зар нисте читали да је Онај кој је у почетку створио човека и жену створио?… Зато оставиће човек оца својега и матер, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело. Тако нису више двоје, него једно тело; а што је Бог саставио човек да не раставља” (Мт. 19,3-7). Тако брак као установа Божанска, води порекло још од првих људи (Адама и Еве) у рају, које је Бог створио, благословио и рекао им: ”Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њоме…”(Пост 1,28).

У Цркви нашој новозаветној, брак прераста у Свету Тајну царства Божијег, која човека води у вечну радост и у вечну љубав духовну и склапа се не само за овај привремени живот но за сву вечност. У њој младенци, благодаћу Божијом која се на њих излива као безгранична љубав, расту као чудесно и свето здање духовно сједињено једном мишљу, једном вољом, једним осећањем у нераскидиво супружанско јединство, коме је циљ продужење рода људског и прослављање Бога. Тако су у светињи брака муж и жена једно и стоје изнад сродства, док и кћери према родитељима стоје у првом степену сродства, а унуци у другом.

Истина је, дакле, жива: брак је светиња и најстарија установа у човечанству. Њоме се указује на небеску љубав између Христа и Цркве. Она је камен темељац човечаства. Отуда: какав брак таква породица; каква породица таква и држава; каква држава такво и човечанство.

Зато наша Света Црква не престаје да позива своју децу да брачну заједницу освештавају у Цркви где супружници постају једно духовно јединсто и учи их да светињу брака чувају као зеницу ока свога, развод брака дозвољава само у крајњем случају, због доказаног браколомства – због прељубе.

Празник Младенци

Овај празник се празнује 22. марта, а посвећен је успомени страдања светих четрдесет Мученика Севастијских, који су за Христову веру цострадали 320. године. Сви ови мученици беху младићи, па је наш народ тај дан узео као празник у који млади супружници (младенци) у своме дому примају госте, а ови им доносе поклоне и на тај начин им помажу на почетку њиховог брака и живота у брачној заједници. Младе домаћице тога дана дочекују госте у својој кући и показују своје умеће и спретност домаћице. Овде ваља напоменути да Младенци увек падају уз пост, јер Часни пост почиње обично почетком или средином марта, и зато свака гозба која се спрема овога дана, мора бити посна, ради здравља и напретка деце младих супружника.